U fokusu - Srbija

Nabavke javne, pogodbe tajne

Među nama privrednicima, kada je o javnim nabavkama reč, važi pravilo – „ako nisi namestio tender onda nemoj na njemu ni da učestvuješ”. U suprotnom, ili si romantično naivan, ili si neobavešten. Jer, sve je unapred poznato, samo je nedostajalo da se u tenderu napiše boja očiju i tetka iz Leskovca.

Ovako Milan Knežević, potpredsednik Unije malih i srednjih preduzeća, opisuje zašto su javne nabavke izvor zloupotrebe i korupcije.

– U svetu se po hitnom postupku obavi 10 do 15 odsto javnih nabavki. Kod nas se čak 70 odsto postupaka dogovori u neposrednom pregovaranju. To ostavlja široki prostor za zloupotrebe – kaže Knežević.

Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), u ovoj oblasti nenamenski se potroši oko 800 miliona evra. Pri tom, DRI nije kontrolisala sve javne nabavke već samo jedan deo njih, i to preko budžetskih korisnika čiji su završni računi za 2010. godinu revidirani. Predlagači novog zakona o javnim nabavkama očekuju da se taj problem reši.

Prema rečima Milenka Dželetovića, koordinatora Ekonomskog saveta SNS-a, ključne novine ovog propisa odnose se upravo na sprečavanje korupcije i sukoba interesa. Radna grupa za izradu zakona je već, kako kaže, „sa zadovoljstvom”, nakon javne rasprave, ugradila u predlog neke sugestije DRI, Republičke komisije za zaštitu ponuđača, kao i Uprave za javne nabavke, dodaje Dželetović.

– Ovaj zakon će imati najmanje tri važne makroekonomske funkcije. Prvo, predstavljaće snažan instrument u rukama nosilaca ekonomske i političke vlasti u borbi protiv korupcije i sprečavanja sukoba interesa. Drugo, poslaće pozitivan signal EU, stranim investitorima i međunarodnim finansijskim institucijama o nesumnjivoj rešenosti srpske vlade da zakonodavno i institucionalno izleči ovu neuralgičnu tačku javnih finansija. I treće, štedeće između 500 i 700 miliona evra novca poreskih obveznika – navodi Dželetović.

Novina je i uvođenje obavezne delimične centralizacije javnih nabavki na republičkom nivou, ali i planiranje, postupak izbora ponuđača i praćenje realizacije tog posla.

– Male nabavke smo uveli u zakonski okvir, nema više pravilnika, ne može više ministar da uređuje male nabavke na koje se godišnje potroši oko 350 miliona evra, i to samo one koje su evidentirane, ne smem ni da pomislim koliko još ima neevidentiranih koje niko ne kontroliše – navodi Dželetović.

Predlog zakona uvodi u zakonske okvire i kupovinu nepokretnosti i zakup. Ne može više ministar ili direktor da odlučuje koju će zgradu država da kupi ili zakupi i po kojoj ceni, dodaje. Manjkavost prethodnog zakonskog rešenja jeste što je bukvalno prepisana direktiva EU po kojoj država članica nije u obavezi da tom prilikom raspisuje tender. Što je, kažu poznavaoci ove oblasti, opravdano, jer je reč o zajednici država i besmisleno bi bilo da jedna država drugu obaveštava da će u svojoj zemlji kupiti neku nekretninu. Međutim, prepisivanjem te odredbe u Srbiji se stvorio prostor za diskreciono dogovaranje. „Zgrade ’Aeroinženjeringa’ i ’Srbijaprojekta’ najsvežiji primer su za to”, smatra Dželetović.

– Nabavke koje se finansiraju iz sredstava stranih kredita, i to uključujući i one povoljne, biće u okvirima zakona. Ne može više niko da se poziva na međunarodne finansijske institucije, jer kredit svi mi građani vraćamo i imamo pravo da znamo kako je taj novac potrošen, više od međunarodne finansijske institucije. Ona ima kamatu da pokrije rizik, a mi imamo sve više nezaposlenih i gladnih – objašnjava naš sagovornik.

Promene ugovora, dodaje, podvrgli smo strogoj kontroli. Ne može više aneksima da se izigraju ostali pošteni ponuđači. Ovaj zakon daje Republičkoj komisiji pravo da odlučuje, da presuđuje, da kontroliše, da kažnjava i naručioce i ponuđače, da goni učinioce prekršaja, da poništava ugovore, pojašnjava.

Ipak, bilo je ocena u javnosti da se efekat ušteda primenom novog zakona precenjuje i da se u najboljem slučaju može očekivati oko 150 miliona evra godišnje. Međutim, ekspertski tim SNS-a predvođen Jorgovankom Tabaković i Bojanom Terzićem uradio je i analizu efekata primene zakona koja pokazuje drugačije. Na osnovu detaljne analize, korišćenja uzoraka i modela, procenjuje se da se primenom ovog zakona na godišnjem nivou mogu ostvariti uštede od oko 74 milijarde dinara.

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti”, ocenjuje da je predloženo zakonsko rešenje bolje od prethodnog. Videćemo konačnu verziju zakona, ali tekst po mnogim bitnim stvarima, kao što je sprečavanje korupcije, na primer, uvodi značajne novine. On ipak dodaje da je predloženo rešenje ipak daleko od idealnog, kao i da sumnja da će doneti tolike uštede.